Početak šesdesetih godina u Zenici bio je obilježen naglom stambenom izgradnjom prateći razvoj privrede i dolazak radne snage u Zenici. Usporedo sa privrednim razvojem, javlja se potreba za školovanim i obrazovanim ljudima kako u opštem obrazovanju za određena zvanja, još više za zanimanja u određenim oblastima zanatstva koje iziskuje sama potreba građana za usluge koje su do tada bile zanemarljive.
Vrijeme kalfa i šegrta je bilo iza nas, tradicionalni zanati polako gube prevlast nad novim zanatima, automehaničarima, autolimarima , lakilerima, elektromehaničarima, radiomehaničarima, frizerkama, krojačicama, elektroinstalaterima…, a početkom šesdesetih godina i za TV mehaničarima. Sve je ta potreba za novootvorene privredne objekte, male fabrike, uslužne servise, zanatske zadruge, što je bio i razlog za jednu takvu školu, Školu učenika u privredi.
U Zenici ta škola se nalazila između naselja Kučukovići i glavne gradske ulice. Sistem školovanja za nabrojana zanimanja je bio, pola godine na teoretsku nastavu u školi, a pola godine u radionice na praktičnu nastavu.
Potreba za većim brojem zanatlija iziskuje i veće prostore, pa se na području između naselja Potok i Srpske mahale pravi moderna škola (1966), koja će dobiti naziv ,,Škola učenika u privredi Ibrahim Perviz”. Uslov da se upiše za određeno zanimanje-zanat , je bio da se sklopi ugovor o učenju praktične nastave u nekom od uslužnih servisa ili pak u nekom preduzeću koje se bavi proizvodnjom i održavanjem, Elegant, Borac, Frizerska zadruga, RR Niš, RIZ Zagreb, Sloboda Čačak, Izgradnja, Auto servis Zenicatrans, Izgradnjaili Ugovor sa privatnikom za obavljanje praktične nastave u njegovoj radnji, a bilo ih je u to vrijeme mnogo, jer trebalo je zadovoljiti grad koji se ubrzano razvijao, a sa njim i opremanje domaćinstava savremenim uređajima, mašinama za veš, frižiderima, električnim pećima, radioaparatima i televizorima, pa i ponekim automobilom , fićom, fiatom 850, motociklom…
Automehaničari, Loina, Begagić, Karić, auto limari Suljići, vulkanizeri Meho, Lutvo, frizerski saloni Duško, Ćosić, radio TV mehaničari Mešak, Kalember, Željko, Čičak, Mićo, Dalibor…električar Slobodan…fotografi, urari, sve je to iziskivalo kvalifikovanu radnu snagu koja je do tada bila na nivou kursa ili šegrtovanja bez kvalifikacije na papiru. Svaki učenik koji bi sklopio ugovor o obavljanju praktične nastave, imao je mjesečnu novčanu naknadu, što je davalo i posebnu motivaciju budućim zanatlijama. A i u komšiluku se moglo zaraditi za džeparac obavljajući jednostavnije popravke koje su se učile teoretski u školi, a praktično u radionici.
Novina ,,nove” škole je bila ta što je škola imala i svoje radionice pojedinih zanimanja. Preduzeće ,,Vatrostalna” je opremila radionicu Radio i TV mehaničara sa šesnaest TV aparata, Major 67. I
Major UHF, kao i sa šesnaest radioaparata Melodija i Sinfonija.
Stoga su djeca od radnika Vatrostalne imala mogućnost da se upišu na taj zanat.
,,Borac” Travnik je opremio radionicu za buduće krojačice mašinama Bagat, a Zenicatrans radionicu za automehaničare i auto limare.
U zavisnosti od struke bio je i broj predmeta, Radio TV mehaničari su imali naj veći broj predmeta, dok su fotografi i urari imali minimum predmeta, pa je kružila priča za jednog učenika fotografa da od tri predmeta koje je imao, iz dva predmeta ide na popravni… Ali, to je bila samo jedna od tipičnih šala tog vremena.
Već školske 68/69. godine, uvodi se sedmodnevno obavljanje nastave u školi i sedmodnevno obavljanje praktične nastave u određenoj radionici ili preduzeću.
Nastavno osoblje u školi je bio školovan kadar, ,,Riječki studenti”, inženjeri iz privrede, apsolventi na tehničkim fakultetima, svršeni profesori jezika, historije, tehnologije…strani jezik se nije učio.
Godina za godinom, odmori kraj Potoka uz simite sa grožđicama iz Hamdine pekare…prođe, završni ispit, ekskurzije nije bilo, i na posao, neko odmah u vojsku, neko otvori uz pomoć roditelja svoj vlastiti servis, radionicu.
Potreba za zanatlijama i to kvalifikovanim je velika , baš kao i danas…
Autor: Ibrahim Emić
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
