Povratak otpisanog! Evo meni još jedan veliki razlog da se vratim u Zenicu!
Moj divan kolega Kenan Kundalić izdao je svoju prvu knjigu poezije “Nedostojanstvenost smrti” a čija promocija je bila upriličena sinoć u Cafe baru Bonaparte.
Kako je bilo? Kao mladić često sam razmišljao kako su izgledale pesničke večeri jednog Džim Morisona, Bob Dilana, Mak Dizdara, Mike Antića ili Branka Miljkovića.
Nije mi ni palo na pamet da ću to doživeti, mnogo kasnije, ne u njihovim gradovima, već sa sjajnim ljudima kojima sam sinoć bio okružen u centru Zenice.
A kako drugačije kada je promociju vodio sam autor okružen svojim najbližim prijateljima, Nedimom Bajramovićem, Edinom Smailovićem, dr. Nerminom Ormanovićem i Enom Begičević-Čeliković, a koji su svi dali veliki doprinos i bili podstrek autoru da ova knjiga dođe u naše ruke.
Niste čuli za Kenana? Rođen u Zenici 1991. godine kao sin Azre i Edina Kundalića, što će se pokazati presudno za njegov pesnički angažman ali i odabir životnih puteva.
Književnim radom se bavi od osnovne škole. Objavljivao je pesme u školskom listu “Mostovi mladosti”. Nastupao na pesničkim večerima širom Bosne i Hercegovine i u regiji. Učesnik na 54. Sarajevskim danima poezije kao mladi pesnik. Uvršten u nekoliko zbornika poezije. Osvojio treće mesto na konkursu za dodelu knjževne nagrade Mak Dizdar 2017. godine.
Kao što je i sam rekao tokom promocije, “E pa drugarice, drugari i svi oni između napokon sam dovršio što sam davno trebao dovršiti. U tome su mi pomogli jako profesionalni ljudi. Tako da ću sebi dati pravo reći da vrijedi imati ovu knjigu.”
“Čast nam je predstaviti drugu knjigu iz naše edicije “Pocket poetry”! Riječ je o knjizi-prvijencu zeničkog autora Kenana Kundalića. Njegova poezija je jasna, kratka i potpuno lišena patetike. Pjesnik nema nikakvu potrebu za širom deskripcijom, prostornom ubikacijom ili temporalnom preciznošću. Za njega je dilema odnos čovjeka i vremena i prostora kao neodređene beskonačnosti. Na ta pitanja odgovor nije mogla dati ni filozofija, pa neće ni poezija. Ali za razliku od filozofije, poezija može kazivati i o onome čemu odgovore ne zna.”, rekao je recenzent knjige Edin Smailović.
Kao neko ko je poslednjih godinu dana “trpeo” Kenana i kao kolegu na projektu ali i prijatelja i ja sam dobio svojih “pet minuta”.
Da li se još uvek neko seća onog teksta, koji je do sada zvanično pročitalo i komentarisalo, zahvaljući Zenicablogu, preko pola miliona ljudi?
Aleksandar Pašić za Zenicablog: Zašto na odlasku neću da kupim magnet za frižider sa motivom Zenice?
U njemu se spominje jedan jako emotivan momenat za autora a koji se desio tokom koncerta u čast “Indeksa” u BNPu Zenica.
Tokom izvođenja pesme “Da sam ja netko” način na koji je publika reagovala i otpevala stihove “Svim majkama bi’ izbrisao bore, učinio da očevi ih vole, davnu ljubav da im vrate, I da mirno žive svoje sate…” će zauvek ostati urezano u moj DNK.
I sada mi krenu suze kada se setim tog trenutka. Kada me je autor zamolio da pročitam jednu njegovu pesmu, i pored činjenice da dok sam poslednji put to radio, pred publikom, oko vrata sam imao vezanu pionirsku maramu, knjiga se sama otvorila na stranicu 32 i ovu pesmu.
MAJKA I SIN
Jedna majka i jedan sin
Nekoliko osmijeha i jedan sin
Stotinu briga i jedan sin
Hiljadu suza i jedan sin
Milion savjeta i jedan sin
Bezbroj molitvi i jedan sin
Čini se mnogo za jednog osrednjeg sina
Tako je to oduvijek bilo
Kad bi svijet crpio snagu iz majčine ljubavi
I samo sunce bi titralo oko zemlje
I tako ja opet odlazim “emotivno rasturen” iz Zenice. Dvedeset i četiri sata boravka u ovom gradu su bila dovoljna da napunim baterije, ponovo sretnem drage ljude i podsetim se na grad pun kreativnosti, otvorenosti, pozitivne energije i divnih ljudi.
Beograđanin Aleksandar Pašić za Zenicablog
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
