Ako je ispravno kog, kojeg, zašto nije tog i tojeg? A šta ako su pedanterija i sitničarenje u poučavanju maternjeg jezika razlog sve skromnijih mogućnosti većine njegovih govornika?
Napisao on u sastavu parket od hrastovog drveta, ona njemu ispravila u parket od hrastovog drva. Nije od drveta, nego od drva. Biva, drvo, drva, to je materijal, a drvo, drveta, to je biljka. Komad drva, i grana drveta. Kontaš? Da sam juče umro, ne bi to znao! Čujem ja, ona radi honorarno, uči strance naš jezik, uveče. Nazovem, prijavim se. Kažem da sam Moldavac. Platim kurs, pola unaprijed, al nije mi marke žao. Kad platiš, ne traže ti dokumenta. Ja išaretim, oni ljubazni, uradim neki tekst, namjerno griješim, da me ne skontaju, kažu oni B1 nivo. Šestoro nas u grupi, jedan Italijan, Šveđanka, Amerikanac, i dvoje iz Turske.
Na prvom času dobijemo zadatak da se predstavimo. Ja kažem da radim namještaj od drveta. Ona klima glavom, biva, dobro. Ja onda ko fol nisam siguran, pitam: namještaj oddrveta ili od drva? Kaže ona pravilno je oddrva, ali na B1 nivou ona ne ispravlja studente za takve stvari. To radi na C2. Pitam ja zašto je pravilno od drva, a nije od drveta. Ko to odluči, šta je pravilno, a šta nepravilno? Kaže ona, lingvisti. Pitam ja kako. Mislim se u sebi, sjednu i bacaju turu-jaziju. Tura, drva, jazija, drveta. Kaže ona imaju komisije koje normiraju jezik, i prave rječnike, oni se time bave. Pitam ja šta znači normiraju. Kaže ona da to znači da odlučuju šta je ispravno a šta pravilno. Pitam ja kako odluče šta je pravilno za B1, a nepravilno za C2. Kaže ona da to ne odlučuju oni, da je namještaj od drveta nepravilno na svim nivoima, ali da ona ne opterećuje nas strance time. Pitam ja zašto ne opterećuje, kaže ona zato što je to nebitna razlika, kako god da kažemo, razumijeće nas. Javi se onaj Italijan, vidim ja i njemu ovo zanimljivo, pita pa ako je razlika nebitna, što je onda jedno pravilno, a drugo nepravilno. Kaže ona zato što je tako normirano. Javi se sad i ona Šveđanka, kaže da je vidjela reklamu na jednom autu, piše Okus kojem ne možete odoljeti, i nije joj jasno zašto piše okus a ne ukus, kad je ona naučila da treba domaćici reći da je jelo ukusno a nije okusno. A nastavnica već trupka nogom, nije se za tu temu spremila, a mora odgovorit, privatna je škola, moraš bit ljubazan sa studentima, hem su odrasli, hem su stranci.
I ona objasni: okus dolazi od glagola okusiti, i odnosi se na osjećaj u ustima koji može biti sladak, gorak, kiseo, ljut… To je objektivna osobina neke tvari. A ukus je subjektivan, kiseo okus nekome može biti ukusan, a nekome neukusan. Ok, to mi je dobro objašnjenje. Iako, kad mi jezik procvjeta od kandide, meni je objektivno i slatko ljuto. Al to ne kažem, nego vratim priču na drvo-drva-drveta. Ona onda uzme neku debelu knjigu, nađe stranicu, i pročita, čekaj, slikao sam telefonom, da nešto ne izostavim:
“Oblici prema kraćoj osnovi označuju drvo kao materijal, to jest kao građu, odnosno kao ogrjev (prerada drva, rezbarenje drva, namještaj od hrastova drva, komad drva, cijepanje drva…).
Oblici koji nastaju prema proširenoj osnovi označuju živo stablo, živu biljku (grana drveta, krošnja drveta, kora drveta, kućica na drvetuili s drvetom znanja).
Tako možemo razlikovati izraze poput tretiranje drva (primjerice tretiranje materijala pri proizvodnji) i tretiranje drveta (na primjer tretiranje biljke protiv nametnika) ili možemo sjediti na drvetu (na grani stabla), ali i sjediti na drvu (na trupcu, dasci ili kojem drugom komadu drva).”
Pročita ona to, mi gledamo u nju, ona gleda u mene, biva, je li sad jasno. Kažem ja da mi to objašnjenje nije isto ko ono za okus i ukus. Po tome bi onda bila operacija srca, ako je srce organ, a radenska tri srceta, ako je srce nacrtano. U kori drveta su urezana dva srceta. Logično.
Kaže ona nije, vidim, sve se više nervira, ovi stranci gledaju čas mene, čas nju, ništa im nije jasno. Ona bi da me što prije otkači, ali ne bi da me ostavi bez odgovora. I kaže da se imenice srednjeg roda završavju na o i na e, i da od toga zavisi deklinacija. Kad se završavaju na o, onda je nastavak genitiva jednine -a, i nabraja, selo-sela, čelo-čela, zvono-zvona… Ja ne popuštam: drvo se završava na o, a nastavak je drveta. Kaže ona zato što su dvije osnove, kraću i proširenu, drv-drvo, drvet-drveta. Ovo drvet je starije. Onda ja, da provjerim jesam li dobro shvatio to pravilo, pitam odnosi li se to i na govno. Govnaje od skarćene osnove govn, a govneta od proširene govnet.
Tu se ona upilji u mene, i kaže vi niste stranac. Ja kažem nisam bio, dok mi sin nije došao iz škole i objasnio da je parket od drva, a da nije od drveta. I kažem da se neću više javljati, ako možemo nastaviti poslije časa, da ne smetam ostalima.
Završi se čas, odu ostali, ostanemo nas dvoje sami, i ja se njoj predstavim ko sam i šta sam, i objasnim da nisam htio da dolazim u školu, jer nisam od onih roditelja što maltretiraju nastavnike svojim neznanjem, nego sam došao na njen kurs ko neznalica i platio da mogu ko neznalica postavit pitanje. I da sebi još ne mogu doć da jedna pravila važe za našu djecu, a druga za strance. Kaže ona da nisu različita, nego ista, samo da se na strancima blaže primjenjuju. Pa o tom i ja govorim! Što za strance blaže, a za djecu strože. Kaže ona zato što je našoj djeci to maternji jezik, a maternji jezik se mora govorit pravilno. A pravilno je, sad se i ja već nerviram, ono što neka komisija ture-jazije kaže da je pravilno. Nije pravilno što svi koje ja znam govore parket od hrastovog drveta, nego je pravilno što je njih dvoje-troje odlučilo da je parket od hrastovog drva!? Pitam ja nju, je li se stablo sastoji od korijena, debla i krošnje, ili od korijena, debleta i krošnje? Kaže ona od debla, debleta je nepravilno. Kažem ja nije, ako je deblo dio drveta. A ako je na kamionu, onda je već tretirano pri proizvodnji parketa. Kaže ona niko ne govori debleta. Kažem ja niko ne govori ni drva. A ona se jedva suzdržava da se ne nasmije. Gledam je ja, druga osoba kad pusti gramatiku. Mogo bi se kladit da se za pet godina na fakultetu nijednom nije nasmijala. Valjda ih i to uče, da ne možeš bit nastavnik ako se smiješ profesorima.
Kaže ona da sam se ja uhvatio sitnice. Kažem ja da se nisam uhvatio ja, nego ona. Nisam ja križao po dječijim sastavima, bez dobrog razloga. Kaže ona da mora tako, ne mogu djeca izać iz škole i ne znat svoj maternji jezik. A kako sam onda ja izašo, pitam? Kaže ona tako što nisam imao dobru nastavnicu, što se nije dovoljno utjecalo na mene. Čuj utjecalo. Zašto nije uticalo? Zato, kaže ona, ako sam dobro zapamtio, što treba razlikovati glagole utjecati (prema teći) i uticati (nesvršeni, prema svršenom utaknuti). Biva, utakneš utikač u utičnicu i struja utekne u peglu. Istekne iz utičnice i utekne u peglu. A rijeka tječe dok ne utječe u more. Mala moja namjesti se tute, nadošlo mi utaknit se ute! To joj nisam otpjevo, da ne bude curi neugodno. A na vrh mi je jezika bilo. Možeš mislit čime se ti ljudi bave. Potrpaju riječi u ladice, ko čarape, gornja ladica srednji rod na o, donja ladica srednji rod na e, i onda do penzije uparuj i rasparuj. Evo, je li i đubre i smeće srednji rod. Jeste. Zašto je onda smeće-smeća a nije đubre-đubra. Zato što kad je ć iza eonda je a iza ć, a ako je đ ispred u, onda je etaiza r? Sramota je govorit ko stranac, a nije sramota nemat njegovu platu.
Nenad Veličković, Tekst je objavljen u rubrici Panorama –DeutscheWelle
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
