EKSKLUZIVNO – ZORAN KESIĆ: Fudbal i Čelik su mi prva asocijacija na Zenicu, moj nastup u Zenici biće jak kao čelik, ko preživi dva sata mog nastupa… Zoran Kesić (rođen u Beogradu, 26. jul 1976) je srbijanski TV voditelj, novinar i autor popularnih humorističkih emisija “Ozbiljne vesti”, “Dezinformator”, “Fajront republika” i “24 minuta sa Zoranom Kesićem” koja se emituje od 2013. godine na televiziji O2 (do 11. septembra 2017. Televizija B92).
Karijeru je započeo sa 19 godina na TV programu Studio B, gde je radio kao reporter koji se javljao sa terena. Nakon nekoliko godina, dobija priliku da napravi svoj prvi TV šou Ozbiljne vesti, koji će kasnije prerasti u emisiju Dezinformator, gde zajedno sa Igorom Bugarskim izvodi niz satiričnih skečeva na temu aktuelnih političkih događaja.
Prelaskom na TV Foks (ili TV Prva kako se sada naziva) i pokretanjem emisije “Fajront republika” koja se emituje uživo u kabaretskoj formi, popularnost Zorana Kesića se značajno povećava. U ovoj emisiji kao gosti učestvovale su mnoge poznate ličnosti, kako sa domaće tako i inostrane scene. Dobitnik je nagrade “Stanislav Staša Marinković” za 2015. godinu.
Od jeseni 2013. godine Zoran se vraća na TV ekrane svojom novom humorističkom emisijom 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Emisija je trenutno na “zimskom raspustu”, ali ne i Zoran, koji sa solo projektom “Zoran Kesić, priče i pesme” dolazi u subotu uvečer po prvi put u Zenicu, u Bosansko narodno pozorište, gdje će ga publika iz našeg, ali i drugih bh. gradova moći vidjeti po prvi put uživo.
U subotu uvečer ste u Zenici. Iako niste prvi put u BiH, u našem gradu jeste – Obzirom da ste sa Zeničanima živjeli u istoj državi nepune dvije i po decenije da čujemo na šta Vas lično prvo asocira pomen ovog grada – jesu li to tradicionalno “pjesma Zabranjenog pušenja”, indirektno slično – najveći zatvor ili pak možda fudbal i Čelik… ostavljamo realnu mogućnost da je nešto peto…
“Čelik” iz Zenice mi je svakako prva asocijacija, kao i svima koji vole fudbal, a sećaju se te prve lige velike Jugoslavije. Crveno crni dresovi Čelika su mi uvek bili neverovatna kombinacija, za nas iz Beograda nespojiva – crveno kao Zvezda, crno kao Partizan. Naravno i KP dom Zenica i “ko preživi 12 godina” su zauvek u sećanju. Drago mi je što ću konačno doći u Zenicu. Moj nastup biće jak kao čelik, a ko preživi dva sata mog nastupa taj je pravi Hadžija!
Volim da nerviram gadove
Zoran Kesić – novinar, satiričar, šoumen, TV voditelj – ponajviše nešto od toga ili sve po malo?
Sve po mnogo ja bih rekao. Novinar od 1995. Satiričar, pa računam od “Dezinformatora” što mu dođe od 2005. A šoumen još od osnovne škole (pitati nastavnike). Ja sam u stvari želeo da budem filmski reditelj, ali nije se ostvarilo.
Danas mi se čini da je i bolje što nisam krenuo tim putem. Voleo bih ipak da me upamte kao Zoran Kesić čovek. Sa velikim Č. Znači Čovek. Koji je uvek i na svakom mestu svima pomagao šakom i kapom. Nenadmašan u poslu, izvanredan privatno, intelektualac za primer, sjajan muž, otac, brat, prijatelj i komšija. I životinje me obožavaju. Ali, uprkos tome, jedan Zoran Kesić je pre svega skroman. Nikada vi nećete čuti njega da se hvali ili govori “ja sam ovakav, ja sam onakav”. Ili da priča o sebi u trećem licu. To samo kreteni rade.
Vaše životno opredjeljenje da imate “ZERO tolerance” prema nacionalizmu, te povremena tretiranja tema kao što su ratni zločin(c)i, Hag, “heroji”, nacionalizam, fašizam u vlastitim redovima i sl. donijelo Vam je, sigurni smo, jer vjerujemo svojim očima, mnogo više problema nego slave – je li cijena previsoka?
Njet! Neprocenjivo je zadovoljstvo da glasno kažeš ono što misliš. A mi baš možemo glasno da kažemo jer radimo na televiziji. Kad nas pojačaš do daske čuće nas i komšija iz susednog stana. Volim i da nerviram gadove, ima i toga. Ne mogu da pobedim sve te mrzitelje, sve te bezobrazne, agresivne a površne i glupe… ne mogu da ih prevaspitam, ali mogu da im stavim do znanja šta mislim o njima. Onda se oni ljute, pišu gadosti na fejsbuku, prete, ali me to samo uveseljava. Dirnuli smo ih gde ih boli i žele da nas povrede tim otrovnim rečima. Ne mogu nam ništa!
Neke od ozbiljnih radova napredniji korisnici interneta mogu naći na blog-stranicama Al Jazerre Balkans..ima li Zoran vremena da piše ozbiljne analize i osvrte uz svoj aktuelni posao?
Na žalost, ne nalazim vremena više za kolumne. A voleo sam da ih pišem. Nekim tekstovima sam baš bio ponosan. Uz rad na emisiji I pripremanje ovih mojiih solo priredbi, pa još i uz decu kod kuće, teško mi je da nađem vremena za kolumne. A vratiću im se jednom, 100 posto!
Znaju vas kroz šou program, a opet dolazite u Zenicu sa predstavom – priredbom. Uporedo imate projekte za djecu, čime se sve bavite?
Pa glavni posao mi je emisija “24 minuta”. To je timski rad, ima nas sedmorica koji pišemo svaku epizodu i po tome me publika najviše i prepoznaje. Ove moje priredbe “Priče i pesme” su moj solo projekat. To sam pišem i izvodim pred publikom. Drugačije je nego emisija. Živi nastup pred punom salom je možda i veći izazov nego tv emisija. Ona ne može da omane. Piše je tim vrhunskih kreativaca (neskromno i sebe tu ubrajam), ali ovde sam sam na sceni sa svojim pričama i pesmama, na milost i nemilost raji koja je kupila kartu i očekuje da je zabaviš. A drago mi je što ste pomenuli i ovo za decu. To je predstava “Čarobni kliker” koju sam napisao i sa velikim zadovoljstvom je izvodim sa ekipom sjajnih glumaca, evo u decembru je bila već treća godina kako igramo. Tačnije treći decembar, jer samo u decembru je izvodimo. Deda Mraz je tad tu, već od januara on skida crveni kostim i vraća se u svoju uobičajenu ulogu popa.
Ne smeta popularnost meni, nego ja njoj
Sad malo o emisiji…”24. minute” Jeste li ikada i ako jeste, kad i zašto, odlučili u posljednji (ili pretposljednji) čas da nešto snimljeno ipak ne emitujete ili nešto pripremljeno ne snimite zbog toga što bi se moglo “obiti o glavu”?
Nismo. Mi snimimo, pa ako se obije, obilo se, šta da radimo.Uopšte nismo u fazonu da taktiziramo “šta bi moglo, a šta ne bi moglo da prođe”. Obrađujemo teme koje su nam najinspirativnije i najzahvalnije za našu finu obradu. Kada bismo konstantno bili pod presijom vaganja “dal’ je ovo ok ili nije ok” pa na šta bi ličila takva emisija? Naravno, imamo unutar tima često rasprave i podeljena mišljenja oko gomile stvari. Ali ono što na kraju dođe do gledalaca, to je proizvod koji punim imenom i prezimenom potpisujemo svi.
Možete li pojasniti princip nastanka “24 minute sa…” Malo ljudi zna da iza toga stoji cijeli sedmočlani tim Njuz.neta, šta ko radi, brojite li procente ko šta koliko čije…?
Ma ne stoji tim Njuz.neta iza toga. Iza emisije stoji šestorica Njuzovaca, stoji naš reditelj Saša Saničanin i stoji moja malenkost. Mi smo zajedno “24 minuta” od prve epizode do danas. Zajedno pišemo sve epizode. Ne brojimo ništa, pa čak u samoj epizodi teško da možemo baš nepogrešivo da kažemo koja je čija fora. I to je divna stvar.Tim iznad pojedinca i emisija iznad individualnih zasluga.
Zoran Kesić privatno? Sitna djeca, supruga, koliko uopšte može imati privatnosti čovjek kojeg milion ljudi gleda subotom uveče?
Imam privatnosti kolko hoćete. Ništa meni ne smeta popularnost. Naprotiv. Smetam ja njoj ovakav kakav sam. Jer popularnost voli i malo mistifikacije, voli taj pojavni momenat “evo mene, pogledajte kako sam samo kul”, popularnost voli da je domaćin koristi, a ne da izbegava druženja poznatih, promocije, jubileje i događaje tipa “poznati kuvaju”, “poznati duvaju”, “poznati su se okupili nepoznatim razlogom, ali pogledajmo šta je ko obukao”….Popularnost bi, čini mi se, rado otišla od mene i prešla na nekoga ko bi je više cenio. Ali to joj je što joj je.
Šta Zoran Kesić radi kad ne radi?
Igram se sa decom, igram se sa ženom, popijem malo neko pivce sa drugovima, fudbal se odigra, volim da čitam stripove i knjige (baš tim redosledom), putuje se često… Dakle nemam nekih baš uzbudljivih hobija. Izuzev igranja sa ženom. Ali ne bih o tome, razumećete.
Opet o emisiji. Na kraju, morali ste se oglasiti i putem društvenih mreža i reći – ne, nisu nas ukinuli, smao smo na (zasluženom) odmoru… odmor, barem ovaj na malim ekranima traje i u februaru, a onda?? Je li već određen termin povratka emisije?
Svake godine ista priča. Snimimo novogodišnju epizodu i odemo na pauzu. Kako smo otišli na pauzu stižu poruke “šta bi sa emisijom”, “hoće li se nastavljati”, “jel ukinuta”… Ponekad mi se čini kao da bi jedan deo ljudi koji nas gleda, nekako i voleo da nas više nema, pa da može onako fino da zacokće ustima, odmahne glavom i kaže “Eto… I njih ukinuše. A lepo ja kažem, sve živo će da pogase”. Nastavljamo u martu, kao i svake godine, evo već pet godina. Javićemo tačno kad, ali da citiram Daglasa Adamsa iz “Autostoperskog vodića kroz galaksiju” – Don’t panic!
O sali u kojoj će nastupati…
Jedna kratka opaska o sali u kojoj ćete nastupati – jeste li znali da je u njoj – upravo na mjestu gdje ćete Vi izvesti svoj program nastala predstava Sveti Sava, sa Žarkom Lauševićem u glavnoj ulozi, koja je naprasno prekinuta 31. maja 1990. nešto prije 20 sati, u sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Djelo prema tekstu Siniše Kovačevića već je Novom sadu dobilo Sterijinu nagradu, ali su je Vojislav Šešelj i ekipa u Beogradu prekinuli, a mnogi su taj momenat kad je nacionalizam pobijedio kulturu nazvali “početkom kraja”!!!???
Nisam to znao. Čast mi je.
Ili imate emisiju koju mi pravimo ili nemate emisiju
Publika u BiH je uz Vašu, najčešće od srbijanskih medija pominjala emisiju kolege Ivana Ivanovića, koja je oko Nove godine prestala s emitovanjem na drugom TV kanalu, Prvoj TV. Poznata je i činjenica da su dvije TV kuće, vaša O2 i Prva, bile u rukama grčkog investitora i sada su opet u rukama istog čovjeka, biznismena iz Kragujevca. Pitanje glasi – Da li je ikada na bilo koji način bilo pritiska ili pokušaja utjecaja na Vas, na Vaše saradnike ili ako nije bilo cenzure, je li bilo autocenzure – bilo ili se očekuje? Je li moguć kompromis ako se pak tako nešto desi?
Mislim da sam već dosadio sa ponavljanjem istog odgovora, pa evo već pet godina koliko traje emisija. Vrlo jednostavno – da je bilo cenzure (ili autocenzure) gledaoci bi to prvi videli. Tačnije ne bi videli. Ta epizoda ne bi bila emitovana. Epizoda ispod koje, iz bilo kog razloga, mi koji je pravimo ne možemo da se potpišemo “ovo smo mi ovako zamislili i uradili”, prosto neće ići u program. Naša emisija ima smisla samo ako se radi kao do sada, dakle kao potpuno autorsko delo našeg tima. Sami biramo teme, goste, pristup, sami odredjujemo koga ćemo i kako obradjivati. Nekada smo bolji, nekada slabiji, ali u oba slučaja “krivci” za finalni izgled emisije smo samo mi. Oko toga ne može da bude nikakvog kompromisa. Dokazali smo da smo savršeno u stnaju da sami, bez “pomoći” sa strane stvorimo izuzetno gledanu i izuzetno voljenu emisiju. I ko bi se uopšte usudio da nam nameće bilo šta ili zabranjuje bilo šta? Ili imate emisiju koju mi pravimo, ili nemate emisiju.
Ima ona narodna, kroz Bosnu ne pjevaj… pa nisam siguran gdje tu smjestiti viceve o Muji, Hasi, Sulji…ali sigurno je da je BiH nekad bila (ili je još) rasadnik dobrih humorističkih programa, od Primusa, Nadrealista, humorista, … šta su Zoranu Kesiću prve fizičke i nefizičke asocijacije na Bosnu, pa i Hercegovinu….
Muzika, film I humor. Ali zapravo prvenstveno humor koji je i u muzici i u filmu i u tv emisijama. Bosna je nekada bila centar kreativnih snaga. Iz Bosne je počinjalo i širilo se širom bivše Jugoslavije. Mešavina nacija, vera, kultura u kojoj zapravo nije bitno šta si nego kakav si. I šta umeš. Pa ako umeš, ‘ajd s nama. Možda je to bio samo privid, možda se nama to tako činilo sa strane. Možda je mržnja sve vreme dremala samo je mi u Beogradu ili Zagrebu nismo videli.
Vi ćete to bolje znati. Ali šta god mogu, evo učiniću da se bar mostovi zajebancije između naših plemena, narodčića i državica ponovo izgrade.
Kesić o Vučiću: Taj se čovek davi u laži…
Vrlo česta tema emisija, tema ono malo slobodnih medija, tema dana, mjeseca, godine, stoljeća… Aleksandar Vučić… recite šta Vam je na duši kad kažemo to ime…
Nemojte molim vas, na raspustu sam. Nije mi ništa na duši kad kažete to ime. Samo osećam neku dosadu. I zamor. Taj čovek se davi u laži, a na vestima javljaju da elegantno pliva.
Ovih dana Zoran Kesić je u bh. medijima pogotovo ovim u srednjoj Bosni u jednoj sjajnoj priči – pozivu gospođama da obave jedan zdravstveni pregled – besplatnu mamografiju – odazvali ste se pozivu Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica i učestvovali u humanoj kampanji – koliko često imate priliku ili poziv učestvovati u nečemu sličnom u Srbiji ili regionu?
Skoro svakoga dana imam priliku da pomognem nekom detetu. Pošalju mi u inbox sliku bolesnog deteta I mole me da proširim vest, da pozovem ljude da uplate, da stavimo u emisiju, nas gleda puno ljudi, red je da pomognemo….I znate šta uradim – ignorišem. Ne pomognem. A mogao sam. Uglavnom ignorišem. Ponekad se zeznem pa kliknem na link, pročitam, vidim sliku, a pošto je bolesno dete ujedno I vršnjak moje dece, onda mi suze same krenu da liju I to je kraj. Onda se uključim u akciju I tako dalje. Šta da vam kažem, grozno se osećam, ali ne možemo emisiju da pretvorimo u humanitarni apel. To prosto nije smešno. Naprotiv. Uopšte nisam u fazonu da budem humanitarni radnik. Ponekad pristanem na nešto I to je to. Odnos prihvaćenih I odbijenih akcija u mom slučaju je 1:30. Dakle ili sam ja najgori sebični samoživi skot, ili je naše društvo (i vaše) u ozbiljnom problemu ako decu lečimo sms porukama, takoreći na “’o ruk”.
Recite za kraj ovog razgovora vašu poruku onima koji su odvojili 8, 10, 15 eura da bi Vas vidjeli u subotu uveče u kultnoj sali kultnog zeničkog pozorišta – jesu li dobro investirali?
Ne znam. Nadam se da ih neću razočarati. Poslednja dva javna nastupa mi nisu baš najsjajnije prošla, uglavnom zbog raznih tehničkih i organizacionih faktora… tu je i moj deo odgovornosti, naravno, ali u svakom slučaju imam već dva događaja na kojima nisam kraj dočekao onako iscrpljen ali punog srca i sa spoznajom da sam napravio odličan šou kako sam navikao. Učiniću sve što mogu da u Zenici bude dobro i odlično. Da se i publika i ja dobro provedemo.
Može li po rečenica dvije za svaki od ranijih Vaših projekata – ‘Bg Direkt’, ‘Viša sila’, ‘Ozbiljne vesti’, ‘Prekid programa’, ‘Dezinformator’, ‘Fajront Republika’ – po čemu ćete ih vi pamtiti i jeste li svakim narednim išli samo u drugo polje ili nastavljali niz…?
Bg Direkt – nosio kameru u rancu I čim bih video da se grupa ljudi okupila da gleda vevericu kako lomi lešnike na grani, počeo bih da snimam. I snimio bih dokumentarac “Veverica”. Dobar!
Viša sila – snimio sam jednom ritual bacanja crne magije u nekom selu kraj Beograda. U ponoć. I nakon ritualadetaljnu analizu veštica u kući, šta je bilo dobro a šta ne u samom toku čina. Strašno edukativno. Više strašno nego edukativno.
Ozbiljne vesti – glup naziv emisije. Smislio ga tadašnji direktor televizije. Izmišljao sam vesti. Nešto kao Njuz.net godinama kasnije. Plagijatori!
Prekid programa – nešto poput Malnarove “Noćne more”. Čudaci, estradne poluzvezde, frulaši i striptizete. Jednom sam se pretvarao da sam mladi pesnik i kniževni kritičar Vladislav Petković Dis. Ostali gosti u studiju nikada nisu čuli za mene. Uživo sam izvodio svoju pesmu “Nirvana”. Jako im se svidela.
Dezinformator – ljubav! Eksperiment, ozbiljno zezanje, demistifikacija medija, satira, sviranje i pevanje, kostimiranje, preterivanje. Uz dosta alkohola. I tako toga.
Fajront Republika – uzlet ka zvezdama. Ali i pad u blato. Od sjaja do očaja. Ipak, pamtićemo sjaja! Buksovce, Anicu Dobru, Ramba, Lošu, Let 3…. epske epizode.
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
