FOTO: Centralna svečanost u povodu Lejletu-l-Bedra održana u Blatuši

“Pravilo u doba Medinske epohe islama je bila Kur’anska naredba da se strpe, sve dok im Uzvišeni nije objavio sljedeće ajete: ‘Dopušta se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini – a Allah ih je, doista, kadar pomoći – onima koji su ni krivi ni dužni iz zavičaja svoga prognani samo zato što su govorili: ‘Gospodar naš je Allah!’. A da Allah ne suzbija neke ljude drugima, do temelja bi bili porušeni manastiri, i crkve, i havre, a i džamije u kojime se mnogo spominje Allahovo ime. A Allah će sigurno pomoći one koji vjeru Njegovu pomažu – ta Allah je zaista moćan i silan.’ Musliman se nikada ne treba boriti da samo muslimanima bude široko, ne smije se nikada boriti samo da džamijama bude lijepo. Ovaj ajet nas uči da pod muslimanskom zastavom i muslimanskom sigurnoću mora biti široko i crkvama, i sinagogama, i manastirima i naravno muslimanima i džamijama. Historija pokazuje da su ovi ajeti, mnogi drugi ajeti ali i Poslanikova praksa, od muslimana napravili takvu zajednicu da su samo u muslimanskom prostoru opstajeli svi vjerski objekti. Musliman kada se bori, bori se za univerzalne principe – musliman se nikada ne bori samo za sebe. Muslimani su se onda na Bedru, ali i danas, borili i bore da svima bude dobro.”