Na današnji dan, prije godinu dana, 11. maja 2019. iznenada nas je napustio Mario Bilić. Policajac, pripadnik MUP-a ZDK, često je viđen u najtežim intervencijama, a javnost ga je upoznala i kao spasioca malene Sajjre Poljo, o čemu smo pisali NA OVOM LINKU još prije skoro četiri godine.
Povodom smrti, osnivač zenicabloga, Adnan Džonlić je napisao:
I ko zna koji put se uvjerim da ne treba nikad dopustiti ono “hajd, drugi put ćemo..”. I nemojte nikad misliti da će biti vremena… Nedavno smo se sreli i dogovarali ako ne do, onda nakon Ramazana jednu dužu kafu. Šalio se “sad je lakše, nisi više direktno u novinarstvu, više neće toliko biti upadljivo da novinar i policajac piju kafu”. Upoznao sam ga kao mladog policajca izloženog nepravdi sistema, jer je bio pošten, principjelan i samo služio Zakonu. I nikom više. Kad sam saznao za nepravdu koju su mu činili pitao sam ga što mi se nije javio, a on je odgovorio – pa da obojica budemo u belaju, umjesto samo ja? U par navrata sam vidio da je bio kočoperan, nekad i netaktičan, ali iskren i pošten u namjeri. Nisu da voljeli samo oni koji nisu voljeli pravdu i isti aršin za sve.
Kad je bio među onima koji su morali intervenisati i ukloniti obespravljene radnike s autoputa, “očešao” se od mene i poluglasno kazivao – brate, duša me boli nije ove ljude ništa osim muke na ovo natjeralo. A šta da mi radimo, i mi moramo..”. Bili smo na desetinama intervencija zajedno, ubistva, saobraćajke, zvanice, protesti…Zaustavljao me i pregledao službeno kao da me nikad u životu nije vidio, poluglasno dobacivši – znam da razumiješ, družba je družba… U mom srcu, na stranu poznanstvo, zapisan je kao heroj koji je, mimo svih pravila službe, postupio kao čovjek i nije dopustio da malena Sajjra Poljo iskrvari i da ljekarska intervencija okasni. Čuo sam da se tek nedavno “sklonio s ceste”, ali njegovo srce nije…. i ono je prvo popustilo. Bez obzira s koliko simpatija neko gledao na uniformu, posao i njegov i njegovih kolega, oni su bili i jesu za mene istinski bosanski poslijeratni heroji, u zemlji u kojoj mnogi uče djecu da je ok napasti nastavnika, baciti kamen na policajca, pljunuti i psovati drugog… NEKA TI JE LAKA BOSANSKA ZEMLJA DRAGI MARIO.
Mario je bio neprikosnoven i često izložen nepravdi, jer je služio zakonu i nikome drugom.
Preminuo je u 44.godini, a njegova iznenadna smrt šokirala je sve koji su ga poznavali.
– Dragi Mario. Hvala ti što si bio uz mene i moju porodicu u teskom trenutku i svim mojim životnim situacijama i što si svojim pojavama uveseljavao nase dane. Bez tebe moja porodica ne bi bila ista. Hvala ti što si bio moj prijatelj.Mirsad, – napisao je otac malene Sajre Poljo, o čijoj nesreći i Mariovom učešću u spašavanju njenog života smo pisali.
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
