Valutni rizik po kreditima u švicarskim francima je „pogodio“ i bh građane. Ipak, srećom , u odnosu na susjede : Srbiju i Hrvatsku , u manjem obimu. U finansijama postoji jedno jednostavno pravilo koje je proklamovao rodonačelnik monetarističke neoklasične teorije , predstavnik Čikaške škole, Millton Fridman , a koje glasi : „Nema besplatnog ručka“.
Politička scena u Hrvatskoj , povodom pripreme zakona o „švicarcu“, dobro je uzburkana. Pljušte optužbe opozicije i pozicije. Račune će platiti „neko“ po onoj našoj „ili… ili ….“. Sve su prilike da se sve svodi na osobni ili lični račun.
Pošto nema besplatnog ručka tako i nema besplatnog obračuna deviznih rizika. Sve procjene govore da se radi o finansijskim dubiozama koje će se morati vremenski rasporediti u dužem periodu. Ključna stvar je rizik koji vodi ovakva jedna operacija. Za Hrvatsku koja bilježi visoke deficite i visok javni dug rizik je veliki. Moguće promjene su u dijelu fiskalne politike, kamatnih stopa i deviznih tečajeva. Izglednost da se zadrži makroekonomska stabilnost je da vlast izvrši temeljne promjene u finansijskom i ekonomskom sistemu. Spremnost da se to uradi je u sferi retorike jer svako ozbiljno socijalno pitanje u sferi reformi vodi gubitku birača. Stoga je i pozicija i opozicija u istom položaju po onoj narodnoj : „Ni kud majci, ni kud u djevere“.
Prilike u Bosni i Hercegovini su očito „releksirajuće“ , jer se permanentno propada. Tako da su ova dešavanja sa „švajcarcem“ „mačiji kašalj“ u odnosu na rizike sistemske sigurnosti po osnovu poplave i suše koje su nas zadesile u ove dvije uzastopne godine. Stoga i ova dešavanja „švajcarca“ dođu po kao „biber po pilavu“. Jedino što je oprobani recept vlasti je kredit ili porez. Za kredit očito nemamo kapaciteta jer nam i naklonjeni MMF više ne vjeruje ; dok su ostali povjerioci suzdržani. Trezorski zapisi su skup proizvod od kojeg korist imaju samo banke. Sa porezima je drugo. I samo što su se građani „rasrahatlili“ uslijed pada cijene nafte uslijedilo je povećanje akciza. Jednostavno rečeno „dobio na ćupriji , izgubio na mostu“. Povećanje poreza i svih oblika fiskusa je pokriće za neefikasan javni sektor . Stoga je sasvim nerealno u BiH očekivati hrvatski scenarij zakona o kreditima u švajcarskim francima iz jednog razloga jer javni prihod ,u znatno većem obimu, nije dovoljan za pokriće po tekućem računu.
Prvo i osnovno , ovdje i najvećem laiku jasno , da se radi o klasičnoj špekulaciji koja je izmakla „budnom“ oku supervizora bankarskog sektora.
Drugo, država BiH je na ivici bankrotstva koje se manifestuje u sve većem siromaštvu građana.
Treće u BiH je klasičan valutni odbor bez monetarne suverenosti i nema šanse da se po bilo kojem osnovu naruši fiksni devizni tečej u paritetu KM i Eura.
Četvrto, vlast se odavno ne osjeća odgovorna za sudbine građana ; osim kada nameće visoke poreze i kada neograničeno i neunčikovito troši javni novac.
I na kraju, peto, u BiH je sve jedno da li je na vlasti pozicija ili opozicija jer funkcionišu na principu: „Sjaši Kurta da uzjaše Murta“.
Prof. Dr. Izudin Kešetović
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
