Mikrokreditni sektor u BiH pred propadanjem?- Stručnjaci krive same organizacije za ovu pojavu tvrdeći da su odstupile od svoje izvorne misije a u sektoru kažu da je to danak ekonomskoj krizi.
Posao u mikrokreditnom sektoru u BiH je od kraja 2009. do septembra 2015. godine izgubilo 590 radnika. Izraženo u procentima, broj zaposlenih je smanjen za čak 33 posto. Tu nije kraj problemima, već je i sama bilansna suma, odnosno ukupna vrijednost imovine i obaveza svih mikrokreditnih organizacija (MKO), smanjena za 54 posto odnosno 490 miliona KM i trenutno iznosi 411 miliona KM.
Stručnjaci krive same MKO za ovu pojavu tvrdeći da su odstupile od svoje izvorne misije, dok u samom sektoru navode da je ekonomska kriza i nedovoljan privredni rast uzrokovao pad njihovih aktivnosti.
Potraga za profitom
Direktor Ekonomskog instituta u Sarajevu Muamer Halilbašić za Faktor kaže da je pad zaposlenih u mikrokreditnom sektoru manje važan od činjenice da su ove organizacije odstupile od svoje prvobitne misije.
– Do 2007. i 2008. godine rad MKO je bio na tragu pomoći siromašnom i društvenom preduzetništvu. Tada se još uvijek vodila bitka između onih koji su smatrali da MKO moraju imatu tu dimenziju pomoći društvu, te druge struje koja je zagovarala koncept da se opslužuju svi oni klijenti koje banke ne opslužuju – objašnjava Halilbašić.
Drugi problem koji on navodi je činjenica da su se povukli finansijeri koji su davali kredite MKO-u po niskim kamatnim stopama. Sada u mikrokreditnom sektoru sredstva za obrt u velikom procentu daju banke, što je utjecalo na rast kamatnih stopa.
– Dodatni problem je i nedostatak monitoringa unutar ovih organizacija pri čemu se sam sistem kontrole mora podići na viši nivo – kaže Halilbašić.
Predsjednica Upravnog odbora Udruženja mikrofinansijskih organizacija u BiH (AMFI) Sadina Bina za Faktor kaže da se aktiva mikrokreditnog sektora u BiH prepolovila od 2009. godine.
– Zbog toga je došlo do optimizacije broja zaposlenih jer nema obima posla koji bi zahtijevao toliko zaposlenih – objašnjava ona.
Navodi da je tržište podmireno ovom vrstom finansijskih usluga, a tu su i banke tako da je dostupan dovoljan broj pružalaca finansijskih usluga.
– Nema značajnijeg rasta ekonomskih aktivnosti u zemlji, a i kod samih građana se razvio oprez kod uzimanja mikrokredita. Obje strane su naučile svoju lekciju – kaže Bina.
Dodaje da je aktiviranje centralnog registra kredita imalo utjecaja na to da se ne daju novi krediti već prezaduženim licima.
Budućnost sektora
U izvještaju Agencije za bankarstvo FBiH se navodi da je imperativ MKO u narednom periodu poštivanje principa poslovanja “s pažnjom dobrog domaćina“.
– Fokus na transparentnost, adekvatno upravljanje kreditnim rizicima i optimizacija troškova poslovanja bi utjecali na smanjenje kamatnih stopa na mikrokredite – piše u izvještaju te zaključuje da se mora osigurati veća stopa odgovornosti menadžmenta i upravnih odbora.
faktor.ba
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
