Trećinu kredita troše na plate činovnicima- Spoljni dug BiH je od početka ekonomske krize uvećan dva puta.
BiH je stranim kreditorima krajem prošle godine bila dužna 8,4 milijarde KM, u odnosu na 2008. godinu kada je spoljni dug iznosio 4,2 milijarde KM. Iako je u dugovima do grla, BiH nema izbora nego da kod MMF uzme dodatnih milijardu KM, kako bi odgodila problem na još nekoliko godina.
Stručnjaci ocenjuju da BIH konstantno uzima nove kredite, isključivo da bi finansirala glomazni državni aparat i vraćala postojeće rate kredita. Ekonomista Marko Đogo kaže da ne postoji jedinstven pokazatelj koji bi dao odgovor na pitanje da li je spoljni dug održiv i koliko se još zemlja može zadužiti. Najviše zabrinjava to što je trećina novca od novog zaduživanja u BiH namenjena javnom sektoru.
“Zaduživanje javnog sektora u inostranstvu „u opšte stvrhe“ kao vid punjenja budžeta govori o dubini ekonomske krize i neuravnoteženim budžetima koji srljaju u propast zbog odlaganja reformi za koje vlasti znaju da su neophodne, ali ih iz već godinama izbegavaju zbog političkih razloga”, naglašava Đogo.
Za BiH bi, ističe on, fatalna bila nemogućnost refinansiranja dugova.
“Činjenica da je 18,6 odsto javnog duga u američkim dolarima, koji je u zadnjih par godina pokazao dosta promenjivosti u odnosu na druge svetske valute, govori o prisustvu valutnog rizika”, kaže Đogo.
Postoji ozbiljan problem kod privredne strukture i nekonkurentnosti zemlje koja se ogleda u velikom trgovinskom deficitu. Posebno je izvozni sektor nedovoljno razvijen.
“Ipak, ako je konačni indikator zaduženosti kretanje deviznih rezervi monetarnih vlasti onda se čini da BiH trenutno nije ugrožena budući da su devizne rezerve CBBiH na istorijskom maksimumu od 8,9 milijarde KM. Tome u prilog govori i činjenica da je prosečna kamatna stopa na spoljni dug BiH niska i iznosi 1,49 odsto”, navodi Đogo.
Prosečno vreme dospeća duga je 7,2 godine. Ovi podaci ne trebaju da nas uljuljkaju budući da su, upozorava Đogo, izvozni prihodi BiH relativno niski, a servisiranje spoljnog duga dosta promenjivo.
“Za otplatu spoljnog duga 2014. godine izdvojeno je 769 miliona KM, 2010. svega 307 miliona KM, a prošle godine 593 miliona KM”, navodi Đogo.
Kredit na kašičicu
Zoran Pavlović, ekonomista, kaže da je kredit MMF, koji se čeka po prvi put, koncipiran kao pomoć budžetima BiH za restruktuiranje privrede.
“Kredit će se odobravati u 12 tromesečenih rata. To znači da će svakih tri meseca vlast u BiH morati da pokaže MMF šta je uradila da bi dobijali novac na kašičicu”, ističe Pavlović.
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
