Uključite TV, ali oprezno

Ako do sada niste pročitali roman 1984, autora Džordža Orvela, imamo dobre vesti – ne morate ni da ga čitate! Jer Orvel, koji je radnju svog romana smestio u fiktivnu državu Okeaniju i Ministarstvo istorijskih činjenica, nije mogao ni da nasluti pojavu interneta, hiljade TV i radio kanala, lažne vesti i prave laži, koje danas zasipaju celu planetu.

Mali broj ljudi zna da društvene mreže zadržavaju pravo prikupljanja informacija o vama – iako nemate nalog na nekoj od njih, pa čak ni smartfon ili kompjuter.

Budući da društvene mreže, kao i većina IT giganata i aplikacija zapravo žive od reklama i oglasa, ili pak prodaje podataka o navikama i aktivnostima korisnika, nije čudno da je cilj svake od mreža da na njima provedete što više vremena. Razni algoritmi koji rade u pozadini vam serviraju sadržaje slične onima koje ste lajkovali ili komentarisali, ili slične onima koje vi objavljujete.

Primer – ako postavite nekoliko slika cveća, uskoro ćete dobiti reklame za cvećare ili preparate i alat za baštu. Ako lajkujete i kačite sadržaje vezane za automobile, uskoro će vaš ‘zid’ (news feed) biti zatrpan oglasima i reklamama iz auto-industrije. Shvatate već.

Integracija društvenih mreža sa raznim e-commerce rešenjima i sajtovima za prodaju ‘od igle do lokomotive’ je dovela do toga odmah možete kupiti cveće voljenoj osobi, nove felne za vašeg četvotočkaša ili igračke za decu. I sve to dok komentarišete najnoviju izjavu nekog političara ili utakmicu omiljenog kluba.

Mi ćemo da mislimo za vas

Nema nikakve sumnje da ovakve ‘pogodnosti’ društvenih mreža nisu ostale neprimećene od strane marketing agencija, kao i političkih partija, kao i raznih desničarski grupa, grupa protiv vakcinacije, itd.

Jedan od zanimljivih fenomena na društvenim mrežama je i ‘Confirmation Bias’ ili narodski rečeno ‘Svi smo u pravu’. Na stranicama vladajućih stranaka je sve pozitivno, uspesi na sve strane, nikad bolje stanje u zemlji. Na stranicama opozicije (i onih koji bi opozicija hteli da postanu) je uvek ‘smak sveta’ – ljudi se iseljavaju, kriminal je na sve strane, afera do afere funkcionera vlasti.

Mnogi mediji, mali i veliki, štampani i onlajn, iz raznih su interesa poprimili ovakav ‘svi smo u pravu’ stav i uređivačku politiku. Na kablovskim kanalima – jednim od nekoliko stotina, koliko ih u proseku imamo – TV kuće bliske vlasti gotovo po pravilu imaju slične ili pak potpuno iste vesti i informacije, te vesti liče na foto-kopiju, a i u drugim debatnim emisijama se ‘vrte’ jedne – te – iste grupe analitičara, komentatora i političara.

Daleko od toga da je u pitanju balkanski izum – npr. na Fox televiziji u SAD-u predsednik Donald Tramp je 90 odsto vremena predstavljen u najboljem mogućem svetlu, te mnogi kritičari Fox nazivaju i ‘Tramp TV’. Sa druge strane, na kanalima naklonjenim demokratama, stalno su zastupljeni Nensi Pelosi, Berni Sanders, Džo Bajden.

Novinarima i urednicima, kako širom sveta, tako i u regionu, postaje sve teže i teže da izbalansirano izveštavaju gledaoce ili čitaoce, budući da i sami sagovornici i izvori informacija pribegavaju ‘samocenzuri’ i drže se ‘scenarija’ kada daju izjave ili pak sami nešto objavljuju na Facebook i Twitter nalozima.

Dvaput provjeri, jednom piši

Urednica i voditeljka emisije ‘1Desetka’ Daniela Boračeva kaže da kvalitet vesti zapravo zavisi od samog novinara.

“Lažne vesti utiču na građane tako što se širi nepotrebna panika, na šta god da se te lažne vesti odnose. A one su uglavnom negativne i zabrinjavajuće. Novinarska etika ne bi trebalo da dozvoljava da se šire neproverene i senzacionalističke informacije. Ali nazalost, u trci za boljim tiražom i više klikova, pojedini mediji zaboravljaju na novinarsku etiku.  Društvene mreže su produžena ruka elektronskih medija – kada se pusti neka lažna, neproverena, a senzacionalistička vest, ona počinje da se širi na mrežama ‘kao korona virus’. Ubrzo takve vesti postaju viralne i više ne mogu da se zaustave. Ali, sa druge strane, isto to se dešava i kada su apeli za pomoć i neke humane stvari u pitanju, pa tako viralne vesti mogu i da pomognu”.

I novinarka i urednica Jovana Šipčić smatra da kvalitet vesti zavisi od samog autora.

“Verujem da laž nikome nije dobro donela. Svima je jasno da je etika novinarstva pre svega istinitino i objektivno pisanje, tako da sve što je van toga nije etično. Ono što mogu da kažem da svaka vest koju sam ja prenela i napisala je proverena, tačna i istinita.

Novinari su krenuli da se vode tim da ako su preneli izvor vesti – da je to dovoljno, pa sada ko želi da veruje tom izvoru neka izvoli. U vezi s tim su i krenule glasine koje se šire putem objava na društvenim mrežama, naravno i često preuveličavanje neke objave i izvlačenje iz konteksta ne bi li vest imala bombastičniji naslov i što više lajkova. Zato apelujem da se pažljivo bira šta se čita i kome se veruje”, navodi Šipčić.

Laži kao realna opasnost

Možda i najbolji primer kako laži sa društvenih mreža mogu ugroziti veliki broj života u pravom svetu su tzv. antivakseri ili protivnici vakcinacije.

Nema zemlje u kojoj ne postoji jedna ili nekoliko grupa protiv vakcina, koje su izuzetno aktivne na društvenim mrežama, a često ih podržavaju čak i neki lekari.

Rezultat ovakve ‘sajber propagande’? Najveća epidemija boginja od ’60-ih godina prošlog veka. U velikom broju slučajeva su u pitanju deca, koju roditelji nisu hteli da vakcinišu. U nekim zemljama, kao što je Australija, bilo je i na desetine smrtnih slučajeva, izazvanih oboljenjima za koje vakcine postoje duže od jednog veka.

Zato, kada sedate ispred računara, uzimate smartfon ili tablet u ruke, ili čak daljinski televizora – naoružajte se mudrošću u strpljenjem, i ne verujte baš svemu što čujete, vidite ili pročitate.

Izvor: Al Jazeera